Aktuelno

Fragilni X seminar

U Specijalnoj bolnici za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju, u okviru programa kontinuirane edukacije, 29. septembra 2023. održan je seminar Rano prepoznavanje, tretman i praćenje dece sa fragilnim X sindromom. Ovaj seminar je, pod brojem A-1-873/23, akreditovan kao nacionalni kurs najviše kategorije koji nosi 12 bodova za predavače i 6 bodova za slušaoce. Pod rukovođenjem prof. dr Dragane Protić, stručnjaci naše ustanove koji su ujedno i članovi tima za praćenje dece sa fragilnim x, uz učešće gostujućeg predavača izneli su najnovija dostignuća iz domena fragilnog X poremećaja.

Mutacije gena FMR1 koji se nalazi na X hromozomu odnose se na povećanje broja CGG tripleta ovog gena i delimo ih na nepotpune mutacije (premutacije) i pune mutacije. Nepotpuna mutacija ovog gena podrazumeva postojanje 55–200 CGG tripleta u sklopu gena FMR1. Postojanje više od 200 CGG tripleta u sklopu gena FMR1 naziva se puna mutacija. Treba naglasiti da je normalan broj CGG ponovaka uvek manji od 45, a da opseg od 45–54 CGG tripleta, koji nazivamo „siva zona”, još uvek nije klinički razjašnjen. Puna mutacija gena FMR1 (više od 200 CGG tripleta) klinički se manifestuje kao fragilni X sindrom. Fragilni X sindrom je najčešći uzrok intelektualne zaostalosti i autizma nastalog mutacijom pojedinačnog gena. Češće se javlјa kod dečaka.

Nepotpune mutacije ovog gena vezuju se za dva obolјenja: FXTAS (engl. Fragile X Tremor Ataxia syndrome) — neurodegenerativno obolјenje slično parkinsonizmu koje se češće razvija kod muškaraca starijih od 50 godina i FXPOI (engl. Fragile X Associated Primary Ovarian Insufficiency) — prevremena insuficijencija jajnika koja se karakteriše prevremenom menopauzom koja nastaje u ranim 40–im godinama. Zahvalјujući brzom razvoju nauke u ovoj oblasti, danas znamo da pored ova dva obolјenja koja povezujemo sa postojanjem nepotpune mutacije gena FMR1, imamo i niz drugih kliničkih manifestacija koje mogu da ukažu na postojanje premutacije gena FMR1. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka jedini dostupni laboratorijski testovi koji su se koristili u cilјu postavlјanja dijagnoze fragilnog X bili su tzv. hromozomski („citogenetski”) testovi. Primena ovih testova bila je korisna, ali vrlo često neprecizna. Tokom devedesetih godina, nakon otkrivanja gena FMR1 čije mutacije dovode do pojave obolјenja u sklopu fragilnog X, počeo je razvoj preciznih genetskih testova. Danas se smatra da je standardna procedura u identifikaciji mutacija gena FMR1 upravo primena savremenih genetskih dijagnostičkih testova. Primena savremenih testova otkriva više od 99 odsto osoba oba pola sa ovom mutacijom.

Konačno, intenzivan razvoj ove medicinske i naučne oblasti, omogućio je i intenzivan razvoj lekova sa cilјem pronalaska cilјane terapije koja bi rešila klјučne promene na ćelijskom nivou kod fragilnog H. Najveći broj kliničkih studija usmeren je na ispitivanje lekova kod fragilnog H sindroma. Iako još uvek ni jedan lek nije registrovan za fragilni H sindrom, mnogi lekovi su u razvoju a pojedini su pokazali odlične efekte kod fragilnog H sindroma. Cilјana terapija se očekuje, a smatra se da će pronalazak cilјane farmakološke terapije za fragilni H imati značaj i za razvoj lekova za druga neurorazvojna obolјenja. Današnja terapija se zasniva na nefarmakološku terapiju (terapija govora, fizikalna terapija, bihejvioralna terapija, okupaciona terapija, itd.) i na lekove koji su usmereni za suzbijanje simptoma (tzv. simptomatska terapija). Cilј seminara je predstavlјanje nefarmakoloških i farmakoloških terapija koje imaju efekta u terapiji obolјenja povezanih sa fragilnim X. Pored toga, ukazali smo i na značaj adekvatnog praćenja dece sa fragilnim X sindromom.