Актуелно

Кабинет за сколиозе — информације и приступ третману

Сколиоза је комплексна тродимензионална деформација кичменог стуба и трупа. Јављају се функционалне и могуће структуралне промене у све три телесне равни, те се може дефинисати као торзиона деформација (Grivas 2006). Најчешћи тип сколиозе је идиопатске сколиоза и обухвата око 80% свих случајева. Преосталих 20% чине сколиозе са познатим узроком: конгениталне, неуромускуларне, синдромске. Неуромускуларна се јавља као последица различитих обољења (церебралне парализе, Mb Charcot–Marie–Tooth, мишићне дистрофије, Марфанов сyндром и друга стања).

Идиопатска сколиоза се, према узрасту у коме су први пут уочени симптоми, дели на: инфантилну (0 — 3 године), јувенилну (4 — 9 година) и адолесцентну (9 — 17 година).

Третман сколиозе спроводи мултидисциплинарни тим, који чине квалификовани стручњаци: ортопед, физијатар, физиотерапеут, ортотичар, психолог, као и пацијент и његова породица. Лечење се индивидуално планира у складу са степеном деформације и ризиком од прогресије. Лечење може бити конзервативно или хируршко. Конзервативни третман има за циљ успоравање и спречавање прогресије деформације, како би се одложила или избегла потреба за хируршком интервенцијом.

Од 2022. године у СБЦПРН функционише Кабинет за сколизе, у коме раде лекари и физиотерапеути сертификовани за дијагностику, праћење и ортотисање сколиоза, по принципима Шрот (Schroth) методе. Праћење и третман се спроводе у складу са савременим међународним препорукама.

Лекари укључени у рад Кабинета поседују сертификате ISST Института из Немачке за примену Шрот (Schroth) методе — специјализованог, неоперативног приступа лечењу деформитета кичменог стуба.

Прим др Дубравка Радуловић је, поред сертификата за примену Шрот (Schroth) методе, стекла и сертификат за Brace Master Course Level I у оквиру Schroth концепта, под едукацијом Института ISST, Немачка.

У плану је даљи развој кабинета са усвршавањем лекара и физиотерапеута.

Лечење сколиозе је захтевно, дуготрајно и неизвесно, јер је сколиоза динамичан процес. Зато је од суштинске важности благовремено препознавање промена током терапијског процеса — како од стране пацијената и родитеља, тако и од стране чланова стручног тима.

Мотивација, посвећеност и дисциплина представљају кључне факторе за постизање што бољих резултата лечења.